Otadžbina

64

СА. ЈАВОРА

Овако гамижући изиђосмо из планине, на утрину, под путом, више Павловића кућа. Ту се беше по доста војника искупило, поседали те се одмарају. пуше дуван и причају —. Одатле настаје понаниж, те кола одујмише, и ми онако гомилом како ко може и хоће продужисмо. Под Укоченицом стигоше нам коњи, те појахаомо и са гомилом војника стигосмо Судорници на Кушићима у II 1 /, час. Ово је тако очајна ноћ била да је може знати, чини нам се, само онај, који ју је низ Јавор пропраћао ; али опет цела ова теретна гомила одушила је до пред зору, а имало их је прилично, који су стигли чак и у Ивањицу. Дошав на Кушиће запигамо за команданта и штаб. Рекоше нам да су отишли на Опаљеник ; а са њима и осгала одељења, сем телеграФског особља и апарата са Кушића, које је такође све било спаковано и натоварено на кола за одилаз. То бијаху телеграФисти Ранко Аранђеловић и Љубомир његов помоћник. Задржасмо их на ризик. Ту поставимо стражу да зауставља долазеће војнике. Око 12 часова стиже командант чачанске бригаде, апетан Мишковић. разабра за команданта војске и оде за овим на Опаљеник. Око 1 часа дође капетан Илић, пита за команданта војске и за Мишковића ; каза да је наредио шта треба за крајње одступање ; и, да ће гледати да поседне Поглед. Међу тим закључисмо да војнике што пре и што више искупљамо и команде Формирамо, ради даље одбране. После овог разговора и одмора оде Илпћ к заштитници на Јавор. Поглед на битку на Доловима и пад Јавора. Као што смо видели, Турци су предузели одсечну оФансиву против нашег левог крила 24 јула. Ми смо били у распореду и припремама за ОФансиву. Из ОФан-