Otadžbina

*-/ л. ЈаВОРА

69

Бригадир одговори : нинако нисам за то, да одстуиамо чак у Ивањицу одмах, но да се бранимо уз цео пут, а не само на Опаљенику (са 2 батаљона) и захтева једну тешку и једну лаку батерију, пошто беху одступиле у тт вањицу Одговора нити одобрења не доби. Између 7—8 часова пре подне доби бригадир следеће писмо : «Одаслато 27-га Јула час 6 пре. Место одашиљања Кушић. Г. капетану Борисављевићу, команданту ужичке бригаде«. «Што сам твојих могао искупити, ево их шаљем по Дамњану ; на једно 150 војника моравских (т. ј. моравичког батаљона) заостало је по мом налогу синоћ као последња посада Јавора и механе». «Ако Ариљце нађеш и обе класе, хоћу да пошљеш на теснац испод Мучња, али су Ариљци махом побегли». «Док се ја будем борио данас са Турцима на Јавору и путем ка Опаљенику. дотле ти организуј линију одбране на Оиаљвнику, ево ти шиљем и на 400 (све) мојих војника". «Још ми је остало 7 чета II кл. руднич. које није било у борби (разуме јуче) и с којима мислим извршити одбрану путем к теби. Војнике не пуштај никуда, но само скупљај и ја ћу то радити овамо." капетан М. Н. Или! На Кушићима беше главни посао искупљање војника, који су се били размилили и ницаху са свију страна. Борбе код заштитнице нема. Непријатељ не наступа. Бригадиру дође писмо са Опаљеника: Колег а, «Ово нешто војнпка што пмам, није расположено за бој, него готово за бегање. За то одстуиитв одма на