Otadžbina

'72

СА ЈАВОРА

Штаб наше гл. команде дакле имаше са свим други поглед на ствар него ми. Овоме је поред осталог принело то, што није гледао очима своју војску, земљиште није потпуно познавао, а удаљен је био 6 часова и од непријатеља. Шаљући Илићу два батаљона, додато му је, да би нужно било да се здоговоримо кроз ноћ о даљем раду. Базирајући се на томе : да треба радити оно што је очевидно корисније, особито у овако огромној ствари, а у време кад зависи цео један крај од решења за останак или одступање —, ми рескирасмо да останемо, и ако одобрења немамо за ово, па да доцније бранимо наш поступак, ма ово било и пред војним судом. Продужисмо најбрижљивије скупљање батаљона и упућивање војника, где је коме био батаљон и бригадир. На Кушићима искупљене војнике улогорисмо по батаљонима на одређеним местима око сударнице. Одмах наредисмо, те се разапињаше шатори, колико их год имаше и ложише ватре. Око 11 час. пре подне дође од команданта заштитнице следеће писмо: иОдаслато: 27 јула час. 10 и 10 минута». «Место одашиљања Јавор». «Г. капетану Борисављевићу, Кушићи — Опаљеник". Не пропуштајте никако да трупе осем пионира икако иду мимо Опаљеника. Ту да се држимо. Имамо пуну масу од 10 батаљона, који су се ноћас сакупили на Јавору. Имамо ми добрих батаљона". «Јавор сам морао напустити, јер су трупе као с . . . . оставиле га и одступиле. Једини Вукосављевић остао је са 1 батаљоном да учини част последњу нашем Јавору. Организирам одбрану на Погледу; за тим на Кушићу, и остаћу изједна с непрнјатељем у додиру. Ти с трупама гледај да Опаљеник што можеш утврдиш те, да тамо нађемо уређену позицију. Не брини се, ја имадем за аријергарду нешто трупа.» «Моје пушке чућеш.»