Otadžbina

С А ЈАВОРА

71

нимо, али тако да не рескирамо нигде, да онако као јуче растројени будемо. По чему одбрана позиција да има за циљ, да се добро концентришемо до Чачка и ту последњу игру да одиграмо." Колико имате скупљене војске? И из којих је батаљона и^бригада? Треба ли и колико послати ране ? Шта је са Илићем ? Какав је морал у његовој војспи? Ко је од оФицира погинуо.» На ово је одговорено преко кап. Гарашанина команданту одмах такође телеграфом : Мислим овде концентрисати ужичке бригаде, а остало на Опаљенику, и да ћу стићи да непријатељ не осујети , ако се баш не могне све, онда колко се могне. Илић, држим да неће у бољем реду одступити, а моје ће га трупе прихваћати. Пешадија не држим да ће се боље одржати, али је и непријатељ уморан, па неће моћи сувише нагло наступати, а можда ће и остати на Јавору. И у самој Ивањици не држим да ће се пеш. боље држати. јер ужичке бригаде клонуће и растурити се. Прорачунати се не може, у ком ће се ступњу бити растројено. Концентрацијом до Чачка тешко да што боље постигнемо, при том то нам не гине. За рану употребићемо многи пексимит, који имамо, и месо. Илић је на Јавору и враћа моја два батаљона одавде, сигурно да се држи дуже. Морал његове војске не знам. али није добар ; већина се повукла овамо коју и тражи. Од ОФицира погинуо је мој шеФ штаба арт. поручик Андрејевић. Остало -о броју војске одговорити се одмах не може. У опште сав пртљаг ја спроводим на Опаљеник, а одатле ће у Ивањицу. Ком. кап. Борисављевић. Наиомена. Ствари је много било са станица: Јаворске и Кушићске, нарочито пексимита, консерве, муниције...; а немаше ни начелника станице ни ђумругџије, ни латова, — и сав рад и овог експедирања паде на насшто и вршисмо, разуме се, како се могаше.