Otadžbina

114

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

доновића није обраћена довољна пажња. У целој овој ствари треба господо обратити пажњу на ону напомену г. Тодоровића. До сада је кривице политичке природе судио суд, а кад би се смртна казна укинула, онда би се овакве врсте кривице расправљале кратким путем. Верујем да би се те мере лаћали сви министри унутрашњих дела, па били они из ма које партрје. Пало ми је у очи, господо, да у радикални пројект устава није ушао овај захтев г. С. Несторовића; молио бих г. Катића да ми објасни: зашто у њега није и овај захтев ушао ? Ма какав био његов одговор, једно морам рећи онима који траже укинуће смртне казне за политичке кривце: не можете , господо . да у овом новом уставу пишете глориФикације зајечарској буни. Јер кад ви ово тражите сад, после те буне, онда ви одобравате буне и дајете људима право да се буне, и зајамчавате им самим уставом да за буну неће бити смрћу кажњени. Ја сам, господо, начелно противан да се захтев г. Несторовића у устав уноси , Ја не примам предлог г. Несторовића, а молим и збор да га одбаци. Такав је нредлог био и у ужем одбору : пред одбор га је изнео г. генерал Сава Грујић , али и он је изјавио, да жели смртну казну да задржи за хајдуке и велеиздају, као што је то п у Русији, али при том је заборавио да Русија има свој Сибир. Налази да би ова мера, укинуће смртне казне у опште било опасно, нити пак види разлику између једне и друге врсте кривица. Ја сам, господо , казао шта сам имао да кажем, и сад стављам на гласање чл. 12 овога нацрта устава: ко је за овај члан, без додатка г. Несторовићевог, нека седи, а ко је против нека устане. (Устају г. Несторовић и г. Катић, сви остали седе). Проглашавам да је чл. 12 иримљен.

Ова дебата о укидању смртне казне за политичке кривце учинила ми се тако важна у многом погледу, да