Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

115

сам доцније кад су службени протоколи о седницама великог уставотворног одбора потписани, тражио прилику да из њих, као из најмеродавнијег и најноузданијег » извора, попуним своје белешке о овој чудноватој дебати. На моје велико изненађење ја сам у протоколу нашао много мање него што сам био сам прибележио Овај је н. пр протокол иотписао академик Љуба Ковачевић и он га је целог својом руком исписао Па ипак ево шта сам нашао у том иротоколу забележено: Од беседе г. Пере Тодоровића само ово : «Г II. Тодоровић налази да треба у Уставу каздти које се казне не смеју заводити и предлаже да се у Чл. 12-ом дода «Тортура, мучење и телесна казна не могу се никад заводити. Окови се укидају." Једини је разлог да се окови задрже оскудица у апсанама, а све друго говори против окова, па с тога предлаже да се укину за све кривице.'' Од беседа г. г. Г. Гершића, Свет. Арсеновића, .Милана Драгојевића и Димитрија Катића не нађох ама ни једне једине речи у протоколу. У место велике и еФектне беседе Њ. В. Краља о овоме питању нађох оволико записано: «Њ. В. Краљ у име ужег одбора изјави да се дебата о предлогу г. Несторовића одложи, а да се говори само о члану 12. Кад од 1883 г. (сигурно треба да стоји од 1873) ни једна политичка партија није тражила да се поврати телесна казна и кврге, тражити да се Уста вом забрани да се не могу заводити, значило би да уставни одбор унапред изриче неповерење будућим скупштинама. Баш и кад би се, по несрећи, нашла и таква скупштина која би хтела васпоставити телесну казну, Ја вам залажем своју Краљевску реч, да такав закон не би санкционисао, Што се у по неком Уставу говори о том, то је отуда што је такав Устав постао онда, кад је било тортуре и телесне казне. А пошто ове казне у нас не постоје, нема потребе ни говорити о њима у ус-