Otadžbina

116

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

таву, јер би то изгледало да се враћамо на средњи век. Једиии је практичан предлог о укидању окова, пошто они постоје. Ако уставотворни одбор налази да треба окове укинути, ја не бих против тога ништа имао.» «3а тим је стављен на гласање члан 12 и би усвојена редакција ужег одбора.» Кад сам то прочитао, онда сам се сетио да је Њ. В. Краљ одиста говорио и ову беседу, али одмах иосле г. Симе Несторовића и прве беседе Дим. Катића. Сећам се да је оно место, где Краљ залаже своју Краљевску реч да неће никад потписати повраћање телесне касне, поздрављено од целог уставотворног одбора једним громким <( Живео! в Али како су секретари одборски могли ову беседу узети за ону којом је завршена цела дебата, и коју сам овде изнео од речи до речи — то не разумем, у толико мање, што знам да је г. Раша Милошевић све веће беседе хватао као какав стенограФ. Или је поједине секретаре мрзило да преписују овакодугачке беседе из г. Рашиних бележака?.,.. Пошто ми је даље жао било да беседа, као што беше Перина, остане забележена онако крња, молио сам пре штампања овог одељка „Горњег Дома Србије" тога беседника да ми да своју беседу или сам текст, ако га је онда написао, илч главне мисли по сећању, ако је онда импровизовао. Он ми је три пут обећао дати своју беседу. Г. Тодоровић није одржао своју три пута задату реч. Што ли то ? Имају две могућности. Или му је тешко прекидати онај свој дугачки сан о ономе, некад њему тако драгом дворском капиџику, те с тога нема каде — или, можда г. Тодоровић данас са свим другаче мисли о смртној казни за политичке кривице, него што је мислио онда када је Краљ Милан био на престолу, а он сам начелник у једноме моме Министарству ? (Наставиће се) ^>«1АДАН јлОР-БЕВИЂ.