Otadžbina

КРИБИЧНА ДЕЛА у СТАРОЈ ЦАРЕВИНИ И НОВОЈ КРАЉЕВИНИ СРПСКОЈ од АЛЕКСЕ РДДУЛОЕИЋА (ндотдвдк) V. ГЛАВА НРИВИЧНА ДЕЛА КОЈИМА СЕ НАПАДА И ВРЕЂА ИМОВИНА. I 30. 0 кра^и у општб Појам крађе као кривичног дела био је у старо доба у многоме друкчији, но што је данас усвојен у правној науци. У прво време све оно, што је ко подвргао својој власти припадало је њему, а одузимање таке ствари без сопствениковог пристанка, побуђивало је тежњу за насилним повраћајем одузете ствари. При том се појављивала и тежља, да се том присвајачу у име казне учини неко зло. Са уређенијим друштвеним склопом почиње ишчезавати тежња за самовласним повраћајем одузете ствари, јер је држава на се примила старање за личну и имовну безбедност па је била дужна да кстражује и кажњава ова недозвољена дела. Тако је држава прибављала оштећеноме задоволења. На тај се начин развио правни појам о крађи, која се кажњавала помоћу државне власти, а на основу ујемчене имовне безбедности. Овакав иравни појам о крађи развијао се самостално у сваком народу, па и у првагањим словенским племенима. Испрва се сматра за крађу само оно присвајање туђе својине, које је извршено у области дотичног племена, а присвајање имоЕине другог племена није крађа, већ плењење, за шта држављанин није кажњаван. Овај се појам дуго одржао у племенском, па је пренешен и у државни живот српскога народа. Доцније је појам пљењења ограничаван, јер се то дело само онда није кажњавало када је извршено у рату према непријатељској имовини. Разлику између крађе и плењења опазићемо и у самом Душановом законику. Кодико се знатно разликовао појам пљењења од крађе доказује нам околност, што се у законику не назива крађом ни гусом чак ни пљачкање оног гусара, који из туђе земље упадне у српску царевину. У законику се вели : „И гусар који ходи из туђе земље пак што узме у царевој земљи, којим је путем тај гусар аленивши дошо и отишо....» Ово нам доказује да су и народ