Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

119

■су ови дужни да поставе страже по свима путовима и да их чув ају; а ако ко гуси или украде или које друго зло учини, огитећени да траже накнаду од кеФалије, а ови нека траже накнаду од страже или од гусара или од тата". «И сваки гост и трговац и латинин, да приђе ка првим стражама са свим што има и носи и да га стража стражи предаје. Ако ли се деси те му што нестане онда ствар решава порота, па што поротници по души рекну да је право, то да му плате кеФалија и стража. с< „ Наређује царство ми : По свима земљама, градовима, жупама и крајиштима да небуде ни гусара ни тата и да се украти татба и гусарство. У ком се селу нађе тат или гусар, оно да се растури, а гусар да се обсси стрмоглав, а тат да. се ослепи ; а господар тога села да се доведе свезан ка царству ми и да плати све што је од нспрва учанио гусар и тат, а уз то да се као тат и гусар казни«. »Ако гусар уђе преко државе крајишника и пленп где год, па се врати са пљеном, да плаћа крајишник самоседмо". „Трговци који где приспу на поћиште, па им владалац или господар не дозволи да преноће у селу, ако им због тога што нестане, да им ту штету надокнади онај господар или владалац, јер их није пустио у село«. «Ако се где дсси, да гусар или тат узме Чпто од госта, трговца или калуђера, оштећени да дођу царству ми да им царство плати све што им је нестало, а царство ми да иште накнаду од кеФалије и властеле, којима је био пут предан и коме су стоаже почињене". »И ако чувар дође из туђе земље, па што узме у царевој земљи, штету ће накнадити она држава и она села, кроз која је гусар пролазио". „Ако се што украде на градској земљи што је око града, штету да плати околина". „Ако је брдо пусто међу жупама, околна селч која су око тог брда, да чувају стражу. Ако ли неузчувају стражу, околна села којима је дужнпост да чувају пут платиће сву штету. која се у том брду учини разбојништвом, крађом или другим недозвољеним делом к . Данас се у правној науци под крађом разуме без насиља према чијој личности извршено противправно присвајање туђе покретне ствари, која се налазила у времену присвајања у туђој државини, Наш заионодавац дефинише крађу у §. 220 кр. зак. овако : »Крадљивац је онај, који туђу покретну ствар из туђег притежања узме у намери, да је противзаконо присвоји",