Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА 125 « или не би хтео да учини. Присвајањем туђег имања учинилац је бар за онај моменат, докле се украдено добро налазило у његовим рукама, умножио свој иметак, а шта је он поставио за крајњу цељ своје недозвољене радње, то се овде не сме узети у обзир. Да ли ]е учинилац од украдене ствари могао имати какве користи, или није, не упливише на постојање дела, само ако је ствар у промету имала неку вредност. Ако је н. пр. Петар украо један суд са отровом, који он не може никоме да прода, јер га нико не сме купити, нити га ко хоће да прими на поклон, — ту Петар није имао користи, али ипак зато постоји крађа. Он је хтео да крађом прибави неку корист или себи или другом, а што то није постигао то не може да поништи злу намеру, са које се његова радња квалификује као крађа, С обзиром на злу намеру присвајање туђе ствари, и ако радња има у свему вид крађе, не може бити крађа као кажњиво дело у овим случајима: а) Ако учинилац крађом није користио ни себи ни другом, већ је сву корист имао сопственик. Таки су примери истина ретки у судској пракси, и за то научарч као оашти пример наводе онај случај, где кочијаш краде зоб или сено свога газде, па са украденом храном израни газдине коње. Ми ћемо овд« навести један занимљивији пример, који смо читали пре некооико '"■одина у Лојду. Рантије Бајер имађаше вернога слугу по имену Херцог. Бајер је тог лета са својом породицом отишо у Остенде, а своме слуги је поверио сву кућу на чување. У једпој каси која је стајала у једној засебној закључаној соби, држао је Бајер акције неког рударског друштва у вредности од 500.000 Форината, за које је он упЈатио 350.ОоО. Док се Рантије бавио у Остендп разболе се банкару Мозенталу његов поверљиви кућни слуга и болесник препоручи банкару свога пријатеља Херцога, да га узме привремено у службу докле он не оздрави или док се РантиЈе не врати. Тако је Херцог ступио у привремену службу, задржав право да два пута дневпо обиђе кућу свога правог газде. Једне вечери давао је банкар гозбу неколицини капиталиста, који су се искупили ради састава новог капиталистичког друштва, које би својим остварењем сатарило оно друшто, у чије је акције Херцогов господар био уложио 350.000 Форината. Крах се требао извршити трећи дан до подпе на берзи а по закључцима ових капиталиста, поменуте би акције морале већ први дан пасти са 75 процената. Банкар Мозентал није ни слутио та је Херцегов господар уложио у те акције толики новац и да је то Херцогу познато. Међу тим је Херцог на пољу прнслушкивао и чуо шта су решили. Чим се друштво разишло, одма је пспратио