Otadžbina

126

КРИВИЧНА ДЕЛЛ

депешу своме господару у Остенде, позивајући га хитним послом кући. Банкар је баш тај дан учинио са осталим купалишним друштвом излет на море и тек се сутра дан вратио у Остенде и нашао депешу од .свог елужи геља. Херцог са највећим нзстрплењем очекивао одговор, па недобив га ни сутра дан до подне он испрати још један трлеграфски позив, а међу тим уговори код десетину других банкара да им прода известан број поменутих акција, по оном добром курсу, који је још тај дан владао. Не добив ни до 3. сата по подне одговора из Остенда, он обије најпре собу па онда касу свога господара, повади из љих акције и прода их за 360.000 Форината, закључа кућу и заједно са нозцем отпутује у Остенде своме господару. Тек што је Херцог из Беча отпутово, а са првим возом после пола сата приспе Бајер из Остенде у Беч, отвори кућу са кључем који је ува се нос-ио, па ге зачуди што му нема служитеља. Да би могао ући у своје собе, он дозове бравара да отвори врата, но кад уђе има шта и да види : врата од собе, па и каса која је у њој, обијена је, а акција нама. Јавн случај полицији, и ова опет суду и истрага се одмах отпочне. Сумња је пала на Херцога, јер се одмах сазнало да је продао акције и да је железнпцом отпутовао. Одма су за њим телеграфисзли и на некој мањој станици полиција ухвати Херцога у возу и нађе при њему новац. Његовим се изговорима није веровало, а није хтео ни да ода цео ток ствари, већ је казао, да ће то казати само своме газдп. Тако га спроведоше суду, но с.уд реши, да овде, и ако дело носи вид крађе ипак није крађа. б) Кад ко нечију ствар одма још на оном месту, где ју је нашао поништи ; Н. пр. Петар дође код Павла у посету, нађе тамо скупоцену вазу па ову узме и тресне о земљу и она се сва разбије. в) Кад повернлац одузме од свог дужника неку ствар у цељи да би осигурао или наплатио своје потраживање. Ту може да постоји самовлашће, а никако крађа. г) Кад ко присвоји нечију ствар али у замену оставља потпуну вредност ове ствари. И ово може да буде самовлагпће, али крађа никако. д) Кад се из радње учиниочеве као и из других околности види да није намеравао да ствар присвоји, но да је за иеко време само сакрије, па да је опет вратп сопственику. Још нам преостаје да кажемо, кадасекрађа имасматрати каосвршено дело. 0 овоме владала су у правноЈ науци три разна начела. Испрва се крађа сматрала као свршено дело, чим је крадљивац дохватио ону ствар, коју је иамеравао да украде. Доцније ово је мишлење замењено новијим мњењем научара, који су крађу сматрали за свршено дело