Otadžbina

МОЈА. МУЗА

127

кад је крадљивац ствар узео и ск.шнио на неко сигурно место. Најновија теорија тако звана теорија нрисвајања, сматра крађу као свршено дело, ако је крадљивац ствар из туђег притежања присвоио. Овог се назора придржава данас знатна већина правника. Г1о овој се теорији за свршено дело крађе захтева да је нечија покретна ствар присвојена ; а то се доказује тиме, што је та ствар узета са оног места где је била и да од тог момента присвајач са њом располаже. За то се пе тражи сваки пут, да присвајач покрађу сам однесе, но то може да учини неко треће лице, које никако није саучесник крађе. Н. пр. Петар знају!ш. да у Павловој кућп нема никога и да у њој има сат, удеси некп кључ којим може да отвори врата и дозове Јанка да му сат прода. Јапко се са Петром погоди држећи да је то Петрова кућа и да је Петров сат, скине га са дувара и однесе. Ово је крађа а није самовлашће. (Наставиће се) • • М 0 Ј А М У 3 А Једном и ја хтедох да о срећи сневам, И о задовољству, о слаткоме наду ; Једном п ја хтедох да о срећи певам, Доста беше иесме о болу и јаду. Ал' у томе часу муза ми се јави: Она беше бледа, а тамне јој очи ; Место да јој усне слатки осмех крави Од бола их стеже.... Она к мени крочи. Гроза нрође телом, и ја стегох лиру.... Погледе јој хладне одлученост краси. Стајала је немо у том светом миру, Трнови јој венац красио је власи. Стајала је немо ко стагуа права. С усана јој лебди нека тиха сета. 0, како ме она њоме поражава, Мој заноснп поглед својим хладним срета. Ја дршћућом руком подухватих сгруне, Струне лире којом певах до сад јаде,