Otadžbina

10

ДАША ЂОНИЋ

Оно до душе и сад је било реда, знало се ко је гост, ко господар и ко слуга, знало се «ко пије и ко плаћа"; али није било стеге, није било ни мајстор-Ћире, ни гимназијског директора, ни Фелбабе Виће, иа ни порезника Трепавице, сад му је Станић све и сва. А какав је био Станић господар? Кад је увео Дашу у радњу и кад је видео, да се овај за неколико дана тако нашао. као да је одрастао у механи, није се даље много обзирао на њу. Обично је седео с гостима, с њима се веселио или картао, а сву бригу оставио на Даши. Ни Станићева жена, госиођа Вирса, која је већином била болешљива, није се много обзирала на радњу; она је делила поверење свог мужа. Тако је Даша био у неку руку прави господар и само што је имао сваког јутра да реФернше Станићу о ирошлом дану и да му нреда рачуне. Но и то се доцније друкче удесило Станић, који се често пробудио с буновном главом, није био да како ни при ћефу, да се бочн са тим сувопарним цифрама; најпре је одгодио рачунање на други дан, гта на трећи, доцније рече, да му полаже рачуне сваке суботе, док се нису на послетку удесили тако, да му Даша реФерише кад је Станић таман расположен. Знао је он шта ради. Видео је добро да му се приходи куд камо множе сад више, него док 1е сам надгледао све и брао новце Шта је он знао, шта који гост потроши, а још мање шта се ради у кујни и у подруму! Могао му је рећи сваки, шта је хтео — он није знао, је ли гако или није, па је морао бити задовољан с оним , што му се каже. Сад је било са свим друкче. Даша је знао у прсте, шта који гост има; зоплетеније случајеве бележио је у своју књижицу. На пијацу је ишао сам, а кључеве од подрума и «шпајза >) носио је свагда уза се. Био је тако хитар , да су се слуге и слушкиње чудили и крстили , и нико за живу главу није више ни покушао да што „метне на страну"; Дашин нос је био у сваком буџаку а досетљивост његова била је куд и камо већа и окретнија , него свих