Otadžbina

ДАША ЂОНИЋ

11

осталих у гостионици. Уз то трезвен у свако доба није ни сад пио ништа , и ако му је сваковрсно и то добро пиће било на расположењу. Његов хитар ум и свагда му добра воља учини , да су га и свакидашњи гости не само радо гледали већ се радо и с њиме забављали. „Нек ми Даша донесе чашу пива; он лепшу пену бије!» биле су обичне речи. А редовних гостију било је доста, а ти су богме трошили те како ! Сентомашани, богати па пусти! Шамиањац није била ретка појава на њиховом столу; њиме су најрадије терали и «кера» и мамурлук, особито мамурлук. Лети, кад је на пољу радња, била је гостионица врло често празна, јер како су Сентомашани весељаци, тако су и вредни, па ко би им онда и замерио, да се зими проводе, кад лети раде као црви. Ал' им се и види напредак; иметак им расте а њиме и ћеФ, да га се мало курталишу. Па ако је који гост и мало «ослабио п , увек се нашао ко год у гостионици, да га „отпрати" кући. Тако је то све Даша удесио а то се гостима тек свидело; могли су безбрижније банчити. Целу зиму и већ дубоко у пролеће провео је Даша у гостионици као (( оберкелнер» и био је врло задовољан, осећао је да је једва «на свом месту», да је нашао прави иозив свој. У то доба дође и нека позоришна дружина у Сентомаш, и давала је представе у великој дворани Станићеве гостионице. Као неке нове апостоле дочекали су је Сентомашани, узели чланове бесплатно у своје станове и частили нх тамо на сву меру. Од тога су сваки пут патиле не толико представе, колико пробе, јер мамурним глумцима није било у вољи, да се тачно нађу а кад се скупе , сваки се радије налазио доле у механи, да се имилдерује", него горе у дворани, да каже оно, што му говори «онај из рупе м тамо. Уметност да како да није напредовала тако ; али Сентомашанима је било добро , како су већ играли. Сами су обнчно журили представу: (( Свршите то, па да идемо да пијемо!»