Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМНЈУ КАО НАУКУ

323

•Фамнлнје, јесу зајединоот овојпне и апсолутна власт породичног старешине над животом и смрћу свију њених чланова. Право, као највидљивија маниФестација опште свести, почиње том замишљу. да је крвно сродство једна једкна могућа основа заједнице. Јединка се у њој губи ; она нема права ни самосталне експстенце, одржавајући се као таква само тиме, што ирипада извесној групи. У томе времену. када се положај сваког појединца, од рођења до смрти, одређиваше до најмањих сигница крутим правним везама, не може бити речи о индивидуалном подстицају на рад н тековину у данашњем смислу. Томе социјалном стању одговара економно. у коме круг иамирница беше веома узан, где не беше ии личне својине, ни поделе рада, осим једпно према природи и соцпјалном положају полова. Сви чланови заједнице једнако мисле, једнако раде; њихове жеље за тековином још су тамне и непробуђене. Стицајем разних узрока. поглавито економних. наступи једно време када се поче дезорганизовати та природна социјална заједница; примитивно право изгуби колективнп и доби индивидуални карактер. Другим речима, друштво поче излазпти из Фазе, у којој владаху она крута права и иаређења и ступати у Фазу слободпих погодаба и уговора међу иојединцима. Оно, да се послужим правним језиком, почиње излазити из Фазе статуса и ступати у Фазу слободних уговора. Док се у првој заједници у свему одређиваше социјални положај правним правилима, дотле му се у другој остављаше 'слободно поље рада и кретања. Домаће ропство и друге везе, које обавијаху јединку. сада се замењују уговорним односима слугу и господара. Тај прелаз обележава се као један од пајзначајнијих момената у историји човештва, моменат, који је тако јасно и фино расветлио Соммер Мен, износећи веома интересантне и сижестивне мисли о утпцају екоиомних узрока на поступан преображај друштава, и промеие крутих нравила примитивног права. Пзвесно, вели. политична