Otadžbina

324

ЈЕДАП ПОГЛЕД НА ЕКОПОМИЈУ КАО ИАУКУ

екоиомија, једиио иоље морадиог истраживања, које је достигло тако велики напредак, ие би одговарало Фактима. живота, кад не би било истина да је старо ираво изгубило свој императиван карактер, остављајућн појединцима слободу да регулишу своје односе, која им се до скора није признавала.') Прелазом из статуса у стање слободних уговора, почела се развпјатн индивидуалиа слобода и својина, те по томе и круг економне радљнвости бивао је све шири. Сад се јавља дух устаоштва и иницијативе у свима привредним гранама. Правац економних сила, дакле, беше у почетку развнћа тесно везан за правне и социјалне установе у опште. Својина, породица, ираво и т. д. Феномени су, колико правии, толико и економни, нарочито у првим друштвеним стадијама. Преображаји у склопу тих друштвених Фактора беху од одсудног утицаја на економно стање, и о њима економиста ваља да води рачуна Њиховом студијом најбоље се сазнаје ступањ потреба и матернјално стање минулих друштава. По. досадашњим резултатима дубоких историских носматрања, износи као непобитан Факт, да прва клица, из које се развијала екопомиа наука не беше индивидуа са својом себичношћу, а још мање персониФикација какве апстракције, као што је жеља за богаством, у смислу једног јединог покретача, већ примативна заједница по крвпоме сродству. општностн својине, мисли, осећаја и т. д. Бацимо један поглед на стање првобитне размене добара. У прво време она се почиње вршити међу члановима заједнице по обичајима и традицијама. Утакмице није бнло, па по томе ни жеље за највећом добити. Тек када се образоваше тржишта, на којима се скупљаху становници разних група, у цељи размене и продаје предмета, породи се жеља код појединаца да извуку што је могуће већу '} Маше, ор. сИ. 805.