Otadžbina

ЛНА КАРЕЊИНА

511

легне у граву на сунцу гга да лежи, да се греје и да лењо тороче. • — Не можеш замислити — говораше он брату каква је наслада за мене ово лењствовање. Ама ни једне једине мисли у мојој глави нема! А Коста Љовин као да на угљевљу седи, докле мора да носеди тако иоред брата Он слуша његово торокање, а а иамет му иде за колима, која носе ђубре, и која ће момци како му драго изручити можда онде, где не треба, ако он не појури за њима; па и нове ралице Бог зна да ли су ушраФили како ваља, иначе ће рећи како су нови плугови глупа измишљотпна, како ти нема ништа боље од старих плугова итд. — Та куда ћеш по тој врућини ? — вели му Сергије Ивановић. — Нећу никуда, само часком да видим нешто у канцеларији —- одговара Љовин па беж' у поље да гледа за послом. 2 Првих дана месеца Јуна десило се да је дадиља и таздарица Костина, АгаФија Михаиловна спотакла се, пала и уганула руку. Дозваше среског лекара. То беше брбљив младић, који тек што беше свршио школе. Он је ирегледао руку и нашао је да није уганута, него само увијнута. За тим је уживао у разговору са славним СерТијем Ивановићем Кознишевим, а да би му показао свој просвећени поглед на свет, стао му је причати све среске силетке, и жалио му се на рђаво стање среских послова. Сергије Ивановић слушао је пажљнво, распитивао и нобуђен новим слушаоцем, стаде говорити, избацујућн духовпте и оштре примедбе, којима се млади доктор дивио, п најзад уђе у ону расположеност духа, коју је добро знао његов брат, и која је свагда у њега наступала после живог и сјајног разговора. Кад оде доктор, њему се прохте да иде с удицом на реку. Сергије Ивановић зз*