Otadžbina

ДАША ЂОНИЋ

3

— Оканите се ви мене, рече Даша мпрно. Ево вам боље столица, па седите на њу, да види.мо, шта је управо. Даша уђе у „кавез" и подмете порезнику столицу, на коју се овај тромо спусти; за тим приетупи чизми и поче је посматрати. — Залепљена је за патос. рече и погледа свог шеФа. — Та не само чизма за патос, већ ми је и нога т. ј. чарапа залепљена за чизму, па не могу д а се макнем. — Хо мај ! вајкао се Даша. — Ко је то учинио ? — Бог свети зна.... Међу тим се напуни канцеларија чиновницима из свију одељења. — Шта је ? Шта је? зујало је на све стране. — Та ево неки обешењак ми метнуо смоле или тако-што у чизму, па намазао и патос, те сам залепљен. — Као оно Прометеј, примоти велики бележник. — Та тај је био прикован, рече један сенатор. — Али Трепавица' н није прави Прометеј, доврши велики бележник. — Неуојте се самном шалити, рече порезник седећи као осуђеник. — Да зовем доктора? усуди се Даша рећи. — Само да се могу сагнути, не би ми требао нико! Уђе и варошки физик , који се случајно ту десио, и чује, шта је. Узме нож и расече чизму, уз разноврсне примедбе осталих; то исто учинио је и с чарапом. За тим одгребе ђон од патоса и порезник диже једва ногу, али на табану беше залепљен део од чарапе и читав ђон, какав је. Смеј на све стране. — Устаните, да видимо, шта је, рече неко. Порезнпк се лагано диже а за њим, тако исто лагано, и столица, залепљена за седало порезниково. Сад већ није био нико озбиљан, па ни градоначеоник, који таман уђе, да види, шта то скупи цео маги-