Otadžbina

ЕН.ИЖЕВНП ПРЕГ.1ЕД

549

иаука, за Југословепску Академију Знаиости и Умјетности, за Срнско Учено Друштво, за Матицу Српску и Матпцу Хрватску. Какав беше њихов рпд? — Двеју Академија и Матице Хрватске обплат; Матица Српска доста нас је задовољила, а Српско Учено Друштво налази се још једнако у кризи, и никако нс може да се отргне. Најмлађе је научно друштво Српска Краљевска Академија. За њу се може рећи, д.а је тек ногом коракнула, па нас њен обнлат и научан рад крепи у пади, да ће то бити правн и величанствени храм српске науке и просвете, ако је неподрију какви ночитпчки валови, и ако њенп чланови буду разумева.ш своју дужност. У прошлој години штампала је Академија неколико својих Гласова. у којима налазимо радове врспих паших академика. Дал.е је штампала и шесг Саоменика, који вреде помепа. Први је (а други по реду): Исаиси из француских архива, материјал за историју балкансиог нолуострова, нарочито Србије с краја прошлог и почетка данашњег века, прибрао Ив. Павловић. — Сам натпис ове књиге каже и њену садржину, која је подељена у три дела. У првоме су разни документи о Турској, Србима итд. од краја XVIII. века до1813. год. (53 исписа); у другоме: рапорти Француског консула т Травнику Француском министру иностраних послова од 1809.- 1812. год. (55 исинса); у трећему: о Позван-Оглу од 1795. до 1807. год. (25 нсписа). Сви су ови исписи па Француском језику, а у ве&и су са ппсмима које је Огист Бои штампао у (( Отаџбини' ( 188.8. године. — Трећем «Споменику« натпис је Стари сраски хрпсовуљи, акта, биограФије, летописн, тнпици, поменици, записи и др., прибрао их Љуб. Стојановпћ. — 0 овој богатој ризници свакојака блага за проучавање српске историје, написао је проФ. Јагић у првој свесци тринаесте КПЛ1ГС „Архпва» врло ласкав приказ, што нам најбоље сведочи о ваљаности овога посла, око кога је Стојановић уложио нс мало труда — За овнм „Спомеником" штамнана је Светостефлнска Хрисовуљд, коју је за штампу приредио Љуб. Ковачевић, а из вечне је помрчпне султанске ризнице у Цариграду, слободно се може рећи, изнео Стојан Новаковнћ. Није овде место да причамо све потанкости о пропаласку ове важне српске књижевне старине , јер је о томе било доста говора у своје впеме. Напоменућемо само да је мађарска академија уступила издање Хрисовуље нашој Академији. Тек што беше Акадсмнја готова са својим пздањем , а оно је једнога дана изнелади кн.ига са натписом : «СветостеФански хрисовуљ краља СтеФапа Уроша п Милутина", коју је „на с-вијет изнесла земаљска в !ада за Восну п Херцеговину«. Књига је штампана у Бсчу, под надзором проФ Јагпћа , који јој је написао и предговор. И тако добисмо два издања, оба добро н марљиво уређена. У 38. броју