Otadžbina

550

КЊИЖЕСНН ИРЕГ.ЈЕД

„Кола 8 прикалана су опширније оба издања , и учпњеие су неке напомене бечком издању, а приказ је завршен овим речима : «Издање Орпске Академије, у колпко изостаје пза бе«ког у томе што није палеограФско издање, има иад њим преваг у богатијпм предгсвором, из којега дознајсмо : о положају Кимапова Галича, Кујавче, Пнуће, да се садања река Глина звала Книном, а Дежевка Пнућом, Даље, београдско издање употребљивије је, а особито ?а историка јер има регистре свију места п лица, а за мпога места казато јо има ли их и сад и где су в . Кад је тај приказ био штампан, писац ових редака дсбио је од проФ. Јагића писмо , у коме му, између осталога и ово иише : „....хтио бих да Вам се пожалим на онај врш несрећни рсФерат, којим Вас је нетко почастио о св. стеФ. хрисову.ву. Жао ми је што ступам у полемику, ако и није с Вама, а оно с Вашим журналом, који врло поштујем , али онога Ј'аих раз, који је нетко начинио ради тог Хрисовуља, пе мсгу прећутати. јер се тиче моје радње, коју сам дужап бранити. Не знам и не треба да знам , тко вам је оно напнсао , али можете му рећи да псма много такта. Зар се не може један посо хвалити а да се други нс куди ? Зар јадан човјек не види, да сам ја управо тако удесио оно овдашње издање, да не смета другим бол.им издањпма , а да оно ппак остане добро. Каки су оно луди прпгопорп против тппограФске технике, која има својих граница ! А кад се већ хтјело порсћивати један текст с другијем, зашто није онај непознановић био лраведап те истакао такођер оне ја има их многс) погрјешке, које се иодкрадоше г. Ковачевићу ? — Ја ћу — молио сам да ми се пз Пепле пошаље ориђинал, који је на срећу још ондје — поредитп моје издан.е још једном, те доказати да код нас нема готово пи једне погрјешкс у самој ствари — тек што сам ја иогријешпо не раставив нм(и,шл у н мрш! ;тако сам , чега онај зановјетач ннје ни споменуо, још два пута оставпо раздвојено, што је требало сајединити), а то је могло догодити со мени исто онако, као што ће бадава г. Ковачевић бранити , кад.а се не да одбранитп с стлш.кћ, где се мора читати оус тдшда н никако другачије. — Дакле еггаге ћитапит ев(;. Али ако се у мојем издању могу наћи два-три мјеста, у биоградском издању има барем 25 погрјешака спрам оригинала, и не говорећн о томе, да нпсу ријечи консеквептно разрјешаване. И опет мени не паде на ум доказивати да биоградско издање не ваља ! Или зар бечко издање пнје користпо по пашу науку ? Зашто дакле нападати на њега таким маљушним , дјетињастим приговарањем ? Али једно могу Вам већ сада казати : крупна је тнпограФска немарност била , што је онај други пот-