Otadžbina

6

ДАША. ЂОНИЋ

— Па ма изгубили и ваше место. — Ма и то. — Сами сте дакле изрекли пресуду. Но, и то вам морам рећи, да ми је жао, што вас морам отпустити, И сам господин порезник вас је хвалио и ако је додао, да вам баш не годи ваздух у соби — Да сам знао, да ме је хвалио..,. — Сад је све доцкан. У осталом, господин капетан ми рече. да би вас примио за варошког, полициског каплара, кад сте такав домишљан Дакле — моја прва понуда ... — Захваљујем, господине; тај солдачки запт годи ми још мање. Имао сам и тамо неприлике. — А какве? Даша исприча у кратко, како су му она тројица однели петицу и како им се осветио. Сву историју с „ђаволом" исприча им потанко, само изостави договор свој с капетаном. Градоначеоник и бележник насмејаше се сити, и тек у неко доба пређе градоначеоник на «овај случај". — Кад нећете у полицију, не остаје вам ништа друго, већ дати оставку, коју ја примам. — Захваљујем, господине, на тако благом поступку, рече Даша чисто тронут. — То имате захвалити господину великом бележнику, који вам је нешто наклоњен. Даша се поклони бележнику а овај климну главом, смешкајући се непрестано. — Ви сте пет дана под платом, настави градоначеоник; имате да примите дакле пет Форината. Наниште квиту и идите варошком благајнику. Преко Дашиног лица прелети онај његов „спадалачки» осмех. — Ако се неће за зло примнти, рече; хтео би' нешто рећи.... — Ако није опет....