Otadžbina

90

тражп место

Успут сам се трудио да је разведрим потсећајућп је на децу мало час номенуте велике мајке. Али је она кроза дуге алејо склопила своје очи, п само је мумлала «ах ова ужасна даљина ! и Једва једном стигосмо у тај крај — једно предграђе за прнце, али чисто и пријатна изгледа. Видех како се јадна жена стресла, кад смо стали пред капијом ]едне ннске двсжатнице, пз које на необпчан поглед једннх каруца. искочи гомила полунаге деце, а с њиМа је ишла једна чисто одевеиа Мулаткиња добродушна изгледа Од ње сазнадосмо, да је то кућа што је тражнмо. да је он горе, да веома рђаво стои с њиме, и да вероватно сада спава. Уснесмо се на степенице. У једној чистој, али спромашно намештепој празној собн лежао је Допс. На чамовом асталу крај постеље беху разастрта писма н молбенице на разна одељења, а на покривачу лежаше. нсдовршено писмо на канцелариско одељеље. Кад смо ушли он се уздиже наслонив се на мишку. (< Фани" изрече нагло, и преко лица му прелете облачак обмане. «Мпшљах да ће бити решење Министрово» додаде извињавајућп се. Јадна жена је већ сувише патила, да би могла иодлећи овом последњем, огромном удару. Тихо, безгласно, ни једне сузе у оку, прпступи к њему, клече крај постеље и љубазно га загрли — и тако их ја оставих саме. Кад сам их пред вечер цосетио, он се осећаше лакше — толико лакше, да је и мпмо савет лекарев могао читав час весело и с поуздањем у бољу будућност да говори с њоме. И тада је од једном зграбио њену клонулу главу међу своје руке, уздигао је и рекао :