Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

91

«3наш ли, срце моје, тражећи помоћи и потпоре на' Једнога сам заборавио — на једиога који је моћнији од владара и саветника, па мислим, љубо моја, ја ћу љега сутра да умошм да се заузме за мене. Још није касно, срце моје, «сутра ћу- га потражити.« И пре но што је освануо сутрашњи дан, он га је потражио п нашао је код њега, као што не сумњам. добро место. •••: ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ (ЗР^Д, В Е «71 К О Г ■УСТ-А.ВНОГ' О Д Б О Р (НАСТАВАК) 25 Новембра 1888 Данас је био трећи састанак. Отворио га је Њ. В. Краљ у 9'| 4 пр. п. Чим је секретар одбора г. Д -р М. Ђ. Миловановић узео да чита «члан 6-ти" упаде му у реч г. Стојан МарковиЛ предлажући да се члану петом дода ово : «Број и границе жупаиија и срезова одреднће се законом." На то Њ. В. Краљ рече, да је са чл. 5 свршено прошлога састанка и да се сада прелази «на дневни ред" Г. Д-р. М. Ђ. Миловановић прочита «Део II. Уставна права српских грађана. Члан 6-ти. Како се добива и губи српско грађанство, каква права оно даје, и како та права престају, одређује се овим Уставом и законима" Нико се не јавља за реч. Усвојено. Г. Д-р. Миловановић прочита „Члан 7. сви су Срби пред законом једнаки." И опет сви ћуте. Прима се. Г. Д-р. Миловановић прочита „Члан 8. Грађанима српским нити се могу дазати нити признати титуле племићства."