Otadžbina

570

ГОР1БИ ДОМ СРБНЈЕ

ници, од којих би 10 добили односно задржали а 11?би изгубили своја досадашња окружна средишта. У осталом што се Мене тиче , Ја и то не схватам врло трагично, Мени може најзад бити све једно. хоће ли скупштииа да буде внше или мање административних јединица. У целоме данашњем спору за Ме и за зем.ну главно је изборно питање. Ту једна странка тражи да се те одредбе изваде из Устава па да се оставе редовном законодавству — а друге две странке начелно траже да се изборни систем прецизује самим Уставом. И нехотице се намеће питање: зашто^су се странке у овоме овако груписале По Моме схватању ко тражи да се изборни систем унесе у Устав , тај тражи да се оД сада избегну досадање изборне неправилности, да се наша. отаџбина излечи од досадашње политичке бољке, која је осујећавала сваки нравилан уставан живот. Они, који су противни уношењу тих одредаба у Устав, боје се да се у њима не иогреши, па да би се због њих у скоро морао Устав онет мењати. Но може бити да би се могао наћи један средњи пут, па да се и начело утврди и да се даде могућност за лакшу измену, ако би се увидело да се у појединим одредбама ногрешило. Зар се не би могло унети у Устав начело, да изборни закон мора гарантовати заступнишгво мањини, а све остало о начину бирања унети у прелазна наређења, да се према њима изради изборни закон, који се не би могао мењати за један период од 5—9 година. Данашњи је изборни систем неповратно осуђен, а новоме би требало дати могућности да живи, да се опроба, па после извесног броја година може се дотеривати, ако се укаже потреба за то. Но можда ће се рећи да се на овај начип не би имало довољно гарантије да ће се доћи до жељене промене. Па те гарантије нема ни иначе. Мени се чини да би било могућности и начина да се хладнокрвно испита ствар и да се доведе у склад гледиште странака.