Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САН

583

— Зашго?.... Ти се још усуђујеш питати ме зашто? — Па наравно.... Ннје то ваљда злочин што нисам тако добар јавни говорник као ти.... Послушао сам твој савет, отишав на збор, и лепо сам награбусио.... Угурсуз који те је довео у стање у коме си , нашао је начина да напујда сву ону риту против мене. Ја сам погрешио — што себи не могу опростити! — те сам се дао омести оним прекидањима, виком и лармом, и последица је била да сам се врло рђаво бранио. Али шта то доказује!.... Вуди спокојан, господа око ((Одметника" још ме немају у шакама.... Ја ћу им се у осталом осветити, п за тим се неће дуго чекати. — На какав начин, молим те ? — Пред судом, драги мој , који ће ме једногласно ослободити. — Ти дакле имаш и судије у рукаву, као и синдикат мењачких агепата !.... А јавно мњење, хоће ли те и оно ослободити ?.... — Ох, јавно мњење ! ... Један осмех и покрег довршише прекинуту фразу; и овај презриви осмех као и покрет, показпваху најјасније колико се мало бринуо човек за особену пресуду, којом му је Костала ирипретио. — Само тако, настави Михаило, спрдај се с тиме као што си се спрдао са чашћу, са дужношћу. са поштењем !.... Ипак више волем гвој цинизам него ли претварање. — Хвала! ту би реченицу требао да пошљем у «Одметника", твој би се кумић могао њом послужити. — Молим те, рече Костала , престани са шалама ! Нисам расположен да их слушам — а чудим се теби, како можеш да их збијаш.... Кад бих имао несрећу да сам у твојој ксжи — несрећу, разумеш, и ако је моја у овом тренутку сва проваљена — чини ми се, да бих пре имао вољу да плачем него да се смејем. — А што то, као бајаги ?