Otadžbina

58 4

ПРОЂЕ КАО САН

— Зато, што бих на мојој савести осећао терет. као сињи камен.... А да ти не говорим о злу, које си мени учинио, о страшиом разочарењу, које си ми проузроковао, омаловажењу, којим си и мене окружио , јер мене чине одговорним за твоје кајишарлуке и интриге.... Ма да је све то тешко, ја бих ипак сносио трпљиво!.... Али квар који си нанео мојим најдражим идејама, ствари којој служим већ више од двадесет година, Републици самој, то ти нећу никада опростити !.... —- Какво сам опет зло учинио Републнци? — Најгоре иа свету: обешчастио си је ! — Ти си увек готов на твоје крупне речи.... — Обешчастио си је, велим ти!.... Та јадна Република, коју смо замишљали тако поштену и чисту, има сад на рамену ужљебљеи кринов цвет , и ти си јој га ужљебио на живо месо.... Ти је ниси само обешчастио, ти си њеним непријатељима дао отровно оружје, са којим ће је они једнога дана иробости. Кад се једна иартија непрестано хвали, као што је то моја чинила, узвишеним идеалом правде, поштења, некористољубља; кад се оглашава за надмоћнију од својих противника по својој моралној вредности, кад денунцира и без обзира осуђује све погрешке и мане монархиских влада, оида та партија не сме имати шугавмх оваца у својим редовима, јер ако их буде имала , онда се престаје веровати у изврсност њених начела, од ње се одвајају, престају да иду за њом, и преварен народ слеже раменима, говорећи : «Нису се морали правити толики свеци!.... Ти су људи лажови, као и остали!....» И знаш ли шта онда бива? Томе измученом народу, који обухвата све установе, презрењем и гнушањем, које му уливају они што су се њима служили да лове у мутној води, том савршено поштеном народу који са неспокојством тражи излаза и не налази га, долази један човек и обвезује се да ће га извес-ти на прави пут. И стара кобна историја почиње на ново: слушају речи шарлатанове, поверују његовим обећањима, почињу