Otadžbina

ПРОЂВ КАО САН

се уздати у њега. Ако га когод упита: «Што ће вам бога вам та батина у руци?" он одговара: ,<Не бојте се, то је за случај лопова!.... Ех лепо, драги мој, ако икада тај човек дође да шчепа Републику за јаку. можеш се похвалити да си га ти васкрснуо!.... Његова ће популарност бити сложена од опште осуде која тебе притискује, његова ће снага битн у томе , што ће моћи довикиутп Француској, да смо ми сви више или мање слични теби и да смо твоји јатаци; његова победа — ако успе у своме предузећу — неће имати јачега повода од омаловажења у које сте, ти и теби подобни, сваљали цео режим.... Ти ме питаш каква ти је погрешка.'.... Ето та!.... Он је то изговорио са највећим узбуђењем, уздижући јако глас као на трибини. Морган се беше подигао. — Је ли то све што нмаш да ми кажеш, запита га он хладно. — Јесте јесте.... збогом.... Остави ме.... То што сам тп рекао, то је пресуда, коју тп пресуђује народна свегт. Па сад иди, нека те судови ослободе.... Требало је само да још н правду обешчастиш! Тога вечера Костала доби јаку грозницу, која је трајала целе ноћи. „Краљеви иауке" журно позвати од стране Форжасове. који се беше настанио у кући свога пријатеља и са Терезом упоредо неговао болесника, прегледаше га скроз , н после дугог договарања сложише се најзад и изјавише, да је прегледом болесника констатован почетак јаког запаљења црева. Болест, која је неколико дана остала на истом степену, узе на један мах опасан карактер перитиФлита пзазваног образовањем унутрашњег чира — и бескрајне препирке почеше међу лекарнма о томе, да ли треба покушати операцију или не. — Како им је плитко знање ! говораше Тереза у очајању. У Паризу, вест о погоршању Косгалине болестп била је примљена са тужним изненађењем. Отимали су се о ОТАЏБИНА КЊ. XXX св. 120 39