Otadžbina

588

ПРСБЕ КАО САН

дугог времена он је спавао. али сном узбуњеним који беше испрекидан потмулим јечањем, трзањем, шго показиваше да непријатељ, кога носаше у себн, продужује свој спор и неумољив рад рушења. На једанпут усне му се сташе мицати, затим се чуше испрекидане речи. Ои говораше : — Ох да лепе војске!... Колико их је?... Једаи милион — а за њим још другн — хиљадама хи.вада бајонета.... Ево их, турке са Висембурга, оклопници са РајесхоФена, пешачка марпна из Базеља, морнари из опсаде, пешадија , артиљерија.... сви: они из Шатодена и Патаја.... они са Лоаре и са истока, и они са севера !.... Чујеш. Шанзи, узми све то , поведн их , одведи их где сам рекао, дела!.. А ако ти буде затребало још више даћемо ти их.... Напред !... Изгледало је да је на ново застао , али једва протече неколико тренутака кад поче опет говорити, испрва слабим гласом а после све јачим као и мало пре: — Који су оно, са жутим заставама?... Боже !... шта га их је!... Па опи безбројни коњаници, на малим дивљим коњићима који ржу и уједају?.... 0 Скобељеве, јеси ли ти то дошао на састанак ?... Свирајте Француски трубачи, свирајте химну за цара!... Он беше устао на кревету, са очима отвореним; помислише да је бунцање прешло и већ му Тереза притрча, кад он настави: — Видим неку велику варош у сред које се , као катарка на лађи, диже крст на торњу једне високе недовршене готске цркве.... На врху се лепрша застава.... Не могу да разликујем боје.... Јест! видим: плаво, бело, црвено !.... Штразбурже !.... Штразбурже !.... 0 Мецу !.... 0 мој Елзасе!.... 0 моја Лотарингијо!.... Он пружаше руке као да би хтео да ухвати и задржи привиђење, које испуњаваше његове очи у заносу. Затим, навши на узглавље , он заспа на ново , мирнога лица , и као преображен надчовечанским задовољством.