Otadžbina

НА БОРЕНСКОМ ВАНКУ

599

дом. Морамо скренути на лево да сиђемо једном с овог проклетог банка. Његова мпрноћа успокојн је за часак и она опет пође за њим; овај иут морађаху се управ.Бати сами по маглн, не обзирућн се на граг шго беше на песку. Неколико минута иђаху тим новим правцем , и младића проби живн огањ ; баш кад је брисао крупан зној са чела, усту.кну од једном назад и ноге му се узеше ; страхотна мисао сену у њему и учини те се сав стресе. Са узвиком : „Спасите.ву мој . опег вода и паде девојка на колена: (( Хенрпче . драги . добри Хенриче, где смо ми !» „Не знам", — промукло јој он одговара •<( Зови, Лујза. твој је глас јак. а магла носи на далеко ; иа остани за часак овде на месту. ја ћу се одмах вратити. Оиа га не задржава ниги га што пита; она већ предоссћа о чему хоће он да се увери; она с е исправи да виче, и њезин узвнк за помоћ разлеже се, а он јој у интервалама одговара „ахој?" Он трчи ивицом воде у противном иравцу од куда су мало час дошли. Грло му се стегло, те с Муком може да јој довикује. Срце му бије силовито, а дах јури један за другим. То траје доста дуго, док од једном — светлаци му заиграше пред очима — оп је стигао до оног места, где су изашли из барке. Даље! -— — Снажан човек простре се као немоћно дете на тле и зари своје прсте у песак; он је на истом месту, од куда су обоје мало час били пошли. на оном истом где су се њуди, којн су пре њих били овде . укрцали у свој чамац. Сад је био на чисто, али та извеоност доведе га до лудила ! — Мирно ! Срчано ! Он не смедијаше показаги девојци своју слабост; од присебности и издржљивости његове зависио је можда срећан исход. Он се диже, уздахну дубоко и отпетља огрлицу своје кошуље. Ногу пред ногу ггрешао је он још онај мали комад пута. који се завршпвао код Лујзе. Он је обпшао око ње свуд унаокруг, иа