Otadžbina

КЊИЖЕВИОСТ

017

се још више пушитп глава и ја нећу бити у стању ништа учинити. Посљедица Воронцовљеве тужбе била је: оставка Пушкинова, његов полицијскп надзор и његов одлазак из Одесе на своје добро у Михаиловско, у пековску губериију. Овђе, у овој селској осами, једва је Пушкин могао наћи онај мир, који је потребан духовном раду, јер ни његов отац није могао да подпоси његово слободоумље и искрен и поштен карактер његов, те га и он подвргне за неко вријеме домаћем надзору, а доцније дигне од њега руке и сасвим га преда (( Нани и — баба Арини Радионовној — која је Пушкина још дјететом веома волела и пазила, и коме је сада почела причати народне прнче и приповјетке. Све је ово било у августу 1824. године. Овим својим причањем, нана Арина, пробудила је у пјеснику силну љубав ка народној руској појезији и руском језику. Овђе је Пушкин продужио „Оњегина", јер је у Одеси написао само три прве пјесме; довршио је «Цигане )) и написао (( Бориса Годунова". Тако рећп, за вријеме од двије године. које је Пушкин провео у овој осами и у овомселу , са госпођом Осиповном и њезином Фамилијом, он је постао сасвим нови човјек , правн човјек. који се коначно одучио од свију мана и норока поквареног и разузданог варошког живота. Први пут у овом селу Пушкин је приметио и уверио се. да би вјечно пропао да га судба овђе не доведе. Случај у истини ствара кашто многа велика дјела ! Што је гођ Пушкин слушао и видио у селу Мпханловском. и приче нанине, и пјесме, и причања, п ириповједања селска и њихову ношњу и обнчаје, све је го било пуно духа и појезије, пуно зиачаја и руског карактера; а све је то скупа озбиљно постицало младога пјесника да н срцем и душом, вољом и иамети прионе око изучаОТАЏБИНА КН>. XXX ов. 120 41