Otadžbina

КЊНЗКЕВНОСТ

(127

прави смиеао и праву тенденцију његовог велеума. нити уживају сву сласт његове чаробне, њежне и дјевичанске појезије. Још нема оне опће слоге у критичној књижевности руској . о цијени Пушкиновог генија; нема оие истинске оцјене која је својствена свијема јевропскпм народима кад се поведе ријеч о иародном генију! С једне стране. опажа се нека неоправдана бојазан да се геније Пушкинов призна за равна осталим велеумима јевропских народа. а с друге опет стране. маса народа ии данас не зна у чему се састоји геније Пушкинов ! Ова опћа мана и слабост свију Словена . још је наслеђе и најмногобројнијег словенског племена. Да ако и то још не буде за дуго! (пАСТА13ИХЕ СЕ) Друго путоваље наставника и ученика друге београдске гимназије по Србији и Босни 1890 год. Од Дра Ник. Ј. Петровића, .Б. Миљковић а, II. Тиае, II. С. П&вловића. и Ж. Ј. Јуришића,. Београд 1891. Гдекојим критичарима нашим правн задово.1>ство да кажу: како је наша лепа књижевност на умору. како у њој влада потпуна зачмалост или на разне друге начпне исказују ту исту мисао. Међу тим изгледа, да не стоји тако: готово све гране лепе књижевностп нмају и сад код нас својих ваљаних заступника; и ако се по гдекоји од њих и није успео на виснну правог уметника, нпак има наде, да ће, идући нредузетим путем, доспети циљу свом. Па чак и једна грана наше лепе књижевиости, што је до сад најмање негована, а која је по нашем мишљењу од много веће вредности но што јој се приписује и заслужује много угледније место међу својим другама но што јој се обично даје, почнње се у последње доба живл.е обрађиватп. Мислимо на иутоиис. Задржаћемо се на њему. овом приликом. нешто дуже и изнећемо у неко.1ико потеза историју српског путописа, у нади да ће