Otadžbina

628

КЊИЖЕВНОСТ

то занимати наше читаоце. Тада ћемо дако моћи одредити путонису, кому горе натпис псписасмо, место и вредност у нашој путописној књижевностп. Рекосмо мало час, да се путопис, не само код нас већ и у осталом свету, у опште подцењује. А нама се чини, да оиисати вешто и верно природне лепоте, тако да опис не буде само лепа слика него и да на читаоца учини псти утисак, који су те лепоте учиниле на писца, те тиме п пзазвале опис, —- значи ако не више а оно зацело ни мање него отворити леп уметничкп рад. Што је сликарство у вештинама, то је путопис у лепој књижевности: еликарево оруђе су боје, путопишчево речи. Мало је великих сликара, још је мање великих иутоиисаца; у наше дане тешко да ћеге моћи још кога ставити уз Готије-а (ТћеорћПе ОаиИег) и Амичиса ((ЗеАптлз). Природа са свима својим лепотама, у свој огромности својој, у безграничноме величанству свом и за путописца је неисцрпно врело. Хоће се даровит уметник, да погледом својим обухвати те лепоте ; хоће се песник, да их разуме; хоће се јак стилиста, да их опише А већ да и не гововимо о оним неколпким реткостима, што се само могу видети, једва схватити а никада описати. Да номенемо један конкретан иример. Цариград гледаи с мора, кад супце на БосФору залазп, па га последњим зракама својим озарава. још нико описао нијг а и мучно да ће га ико икада достојно описати. Готије и Амичис несумњиво су дали најбоље описе Цариграда, па ипак како су бледе њихове слике према дивотној природи опој! Наши најбољи путописци г.г. Љ. П. Ненадовић и Бг. М. Јовановић, за које знамо да су се дуго бавили у Цариграду, несу о њему до сад ни врсте написали — јасан доказ нашег горњег тврђења. Покушаји таквога описа од г. Владана Ђорђевића (( Цариград и Букурешт м ), и у најновије време капетана г. Мих. Н. Рашића (иЦарпград" у књизи «0 Н>. В. Крал.ем Миланом на Истоку" I део остали су само смели покушаји. Две су врсте путописа, као што и пу-