Otadžbina

634

КЉИЖЕЕНОСТ

чудио спајаху у овој слици : на једном храму светлео се крст. на другом је блистао полумесец". А ево како гласи Просјеков огшс у овој књижици, који наводимо без икаквог да .Бег коментара : к На нетом километру од Зворника иочиње Просјек, Огромна самоникла сгена притисла Дрину с леве тој стране. Туда није било пређе пута. колико да се човек с човеком мимоићи може. Често се дешавало, да се коњ с товаром стропошта у Дрину. Стену обићи било је тешко. После окунације почела је влада босанска да оправл^а старе и да гради нове друмове. Дошао беше ред и на Просјек. Он је проширен динамитом и сада је диван колски пут као по длаиу. Све су то урадили Бишњаци на кулук. Ни „хрњца" за то добили нису. Надзор су вршили инжињерски ОФицири и инжињерске трупе у опште, а Бошњаци су кулучили и то и Срби и Турци и . Па чак и тако сухим описима сиромашиа је ова књига. У првом оденку првога дела који се зове (|: Од Београда до Шапца" и који износи десет страна, о путу од Београда до Шапца и о самом Шапцу укупио нема ни једна пуна страна, а све остало испуњено је разним другим ситницама. Ваљево у оделжу „Љубовија-Ва вевоБеоград" није описано ни једном једином речју. Осим једног дијалога (стр. 84) који нас занима природношћу, сви остали, којима је по гдегде замењено причање, и не заслужују иомена. Онај пак разговор о киши стр. 130. и 131.) којим се ваљда читалац хтео да натера на смех , не само да није смешан , већ је испод сваке критике. Да нам се не би замерило да говоримо без разлога, ево ћемо га целог исписати. Он гласи : «Сва наша несрећа били су губери пуни бува (каква естетика !). Ненавикнути на гакве госте и на спавање у пољу, тешко смо заспали тек ггред поноћ. Но тек ште смо засиали стаде нас неко позивати. То беше киша ! Најпре ситна. па све круинија.