Otadžbina

0 42

КЊНЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

и једнога шупљег модерног моралисте. Док се тамо на сваком кораку срета с непобитиом истином , која га скроз нрожима, овде ће да нађе извитоперену истину, која му у дугаи рађа сумљу а срце му оставл.а празно. Златне су речи наслагане у овој књижици , која садржи језгру стојичке филозофије; која наједнако овлађује и умом и срцем напшм зато, што је заснована на природи људској и црпена нз живота људског. У ствари се ова филозофија више практикује но што се о њојзи говори и коме је стало да сазна на каквим основима почива образовано друштво , чини нам се. да ће из ове књижице сасвим јасно да назре. Зато нам је п мило што је добисмо, и зато смо захвални младоме писцу гато нам је пружп. Ту скоро пожалили смо се на овоме месту, што се у нас к.1аспчним умотворима обраћа тако мало пажње. Ова књижица нам је залога. да младн пнсац неће остатн на њојзи, већ да ће наставити свој рад, и показатн образованоме свету нашем , колпко смо до сад изгубили, што класичка књижевност није довољно обрађивана. Свака теза у њојзи преставља, да се тако изразимо, капитал, који у животу мора донети добити. Каква би добит за друштво наше била, кад би, рецимо, усвојили ово једно Епиктитово начело : „Свака ствар има две стране, с једне се може иоднети, с друге не може. — Брат те је увредио. С оне страна да те је увредио немој да узмеш, јер се с те стране не може поднети;. боље с оне друге стране, да ти је брат, да си с њим одрастао, иа ћеш моћн да поднесеш, с те се стране може ноднетн." Књижица садржи 53 главе, у свакој се раснравља по која теза од неоцењене вредности за живот. Многе од њих саглашавају се с онима, што су их износили нроповедници хрншћанског морала, као што је н. пр. ова: „Смрт, прогонство и све гато изгледа тако страшно , нек ти је вазда пред очима; а особито смрт, па тн нпкад неће доћи на памет никаква ниска помисао, нпти ћега за чпм много жудети". Књижици претходн кратак врло занимљив предговор, у коме писац излаже суштину стојнцизма и његово иорекло. за тим кратак нацрт живота Епнктитова и дела његова, а на крају додате су у примедби преводиочева тумачева нојединих речи и имена у тексту. Књнга је ова преводиочево издање.... Разумемо што овакво дело није нашло свога издавача: овима је прече да нздаду гато „пикантно", јер у књижари, као у сваком дућану, лака роба пре налази купца. Они којима је стало, да читањем књиге богате ум и срце, наћи ће и овога издавача: наше је сазм да га препоручимо. * Учитељ, иедагошко-књижевни лист. Свеска 7. Година XI. Београд. Март 1892. Ова свеска органа учитељског удружења читава је посвећена животу и укупном раду славнога учитеља н нроповедника Јована Амоса