Otadžbina

КЊНЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

«43

Коменског, што га је наиисао д-р Густав Адолф Линднер, а превео с немачког нознати педагошкн писац наш Стево Чутурило. Повод овоме раду била је прослава тристагодишњице рођења Коменскова , која се 1Г>. марта свечано прославила у свима словенским и германским земљама. па и у Београду. Делу је придата слика Коменскова и као мото, д-ра Евгенија Папенхајма кратва оцена способностп, карактера п заслуга Коменскових. Ускрснуће имена Коменсковог у модерном друштву значи ускрснуће његових начела. Једно од њих: јавна настава и право свакога члана друштва да је ужива, прокрчила је себи пут у целом образованом свету: друго: да се настава и успитање прилагођавају људској природи — прихватили су и обрађивали су толикн велеумн од тада, али како је ово питање тесно спојено с онштпм научним нрогресом, то оно занима увелике још н нашу генерацију а јамачно ће и млађима доста преостати да ураде. Алн да би се какав рад извршио како ваља, потребно је најнре знање: шта је по њему пећ урађено н кад наши учитељп траже санета за свој иотоњи рад у оиих, ко.ји су им претходилп, то показује живу вољу у њпма да што ваљано и ураде. Ми се гоме прегнућу наших учитеља можемо само радоватн а Коменскн нека пм буде не само оглед у томе, него и доказ, да народ нпгда не заборавља синове, који су му били од корнстп. * Славенска унија и тројна унија Европе. Написао Васа Шлагић. Београд. Штампарија Мате Јовановића. 1892. Цена 1 дип У овој књнзн нредлаже нисац да се групишу народп у три уније: романска, германско-британска и славенска, да бп се тако дошло до мпрног живовања и избегле суревњивости, које воде скупим ратовањнма пли што је још горе наоружаном миру. Славенској унији нисац препоручује име Славија или Славенац, и та би се састо.јала из свеволиког словенског народа, ко.ји бројп укупно 112 милиона. На челу ове уније треба, по њему. да стоји Русија, чији би се језнк (с унрошћеном ортографијом) нмао усвојити за општи књижевни језпк. У таквом уређењу ппсац налази гаранцију за светски мир н за спокојно културно развиће свију племена. Зампслити се може такво групирање трију главнпх племена евронских, али друго је интање: је лп оно у правтици изводљпво. Нама се чини да су то само леие мисли, алн да остварењу њнховом леже на нуту препреке, које су ноложене у нрироди људској. Такво уређење искључује сваки нрогрес положен у крвн свакога човека, давле и народа. Мировања у природи нема: стагнација у друштву је болест, као у сваком организму , а нрестанак борбе, значило би престанак рада , или