Otadžbina

644

КЊИЖЕВНЕ ВЕЛЕШКЕ

што је исто живота, јер и живот је продукт рада. Та бп се природна борба у појединим унијама одмах манифестовала у тежњи за хегемонијом, а међу трима унијама било би то псто, те је сукоб неизбежан, а какве би биле последице таквога сукоба, где се н. пр. 112 милпона Словена боре продев 57 мплиона Германаца ? И сад се јасно може видети, каквим би жестоким отпором морао тај народ противстати таквом за њега кобном груписању. Међу тим пма у делу многих истпнитих факага, с којим бп требало да се упозна сваки Србин. Не може се порећи писцу, да му је родољубље диктирало овакав рад. На крају има додатак, у коме се Румунима иориче њихово римско (дакско) порекло, и где се они прокламују као грана славенска и познвљу у славенско коло. Вредно је прочитати ово најновије дело 11-ело и ми га зарад обилног материјала у њему, препоручу.јемо нашој публици. * Алмасија. Приповетка из живота босанских бегова, написао Сима Н. КрајиниЛ — Сарајлија. Београд Штампарија код „Просвете". 1892. Цена 60 п. дин. У малој, занимљивој причи овој црта се живот мусломаских Бошњака и њихових односа према Хришћанима Бошњацима, а црта се, можемо рећп, и верно и жпво. Види се из свега да је писац доста познат с карактерним особинама људи, које обухвата његова прпча. ДервишБег Алибеговић је Босанац Турчин чпсте крви, а љегова жена г Були,ја и кћи му Алиасија, такође су доста верни женски типови онога народа. Алмасија љуби Хришћаннна. и знајући да родитељи неће донустити такав савез, бежи с виме п покрсти се. — Нама се чини, да је ппсац сувигпе идеалисао свој сиже, кад је пустио старога Бега да се најзад измнри са свршеним чином, али се тај корак његов у делу правда доневле тиме, што се он ту црта као један од оних бегова Босанаца, у којизга још нпје утрнула успомена на њихову прађедовску веру, каквих Је у стварц свакад и било тамо , а тај начнн цртања и карактерише здраву тенденцпју приче. Што се оваква тенденција не допада некнм странпм лнстовима, од правца „Кеуие (1' Опеп1-а," те нз целе прнче хоће да пепреду задње мпс.ш н лолптичке циљеве, поричући јој и сеику вероватноће, то нам је посве разумљиво: нерадо пм се нризнаје да у Босни има бегова, којн се сећају крснога нмена сво.јих прадедова — али шта ћемо кад је тако: томе је најмање крив пнсац Аамасије; али што један од наших књнжевних листова удара у исте жице, то нам је неразумљиво. Ио нашем мњењу, Алмасија је једна скромна, алн здрава српска прнча, коју ће свако нрочитати са задовољством и ми је препоручујемо нашем женскињу. уверени. да ће у њојзи наћи чистије хране за душу н срце, но у то-