Otadžbina

БОГИШИТуЕВЕ ЗБИРКЕ

3

већа и најбогатија стручна библиотвка српоких књижевника и научника; нећу помињати ни збирку правних и •судских символа многих народа и векова, којој тешко да има равне у приватној својини, — али морам поменути две његове збирке које су важне за Српство у опште, и за постанак нове Србије на по се. Те су две збирке: „Пјесме извађене из старијих записа" и (( 3бирка исправа које се тичу српског уСтанка". Како сам се и ја. последњих година, бавио прикупљањем грађе за историју спољне политике нове српске државе — лако је појмити моју радост и моје пријатно изненађење кад у најгхосле поменутој Богишићевој збирци видех целокупну преписку између Србије и Русије за време нашег првог устанка, све извештаје руских политичких агената, војничких изасланика, преписку команданата руске војске, све. све до војничких «требовања" ! — По Богу брате, како дође до овако драгоцене ризнице за нашу нову историју ? — Испричаћу ти од куда и како сам дошао до тијех исправа — рече г. Богишић — у толико прије, што и ти сигурно мислиш онако, како су ми неки знанци већ и забављали, што трошим вријеме, снагу и новце у по•слове, који су по све туђи мојој научној струци, у којој би, по њихову мишљењу, имао пуне руке посла и кад би се удесетеростручио ! — Ја верујем — рекох — да је правницима жао за сваки часак времена који ти поклониш ономе што није њихова „струка", али сам тако исто уверен да ће ти српока књижевност казати од свега срца хвала за време и новац које си утрошио на ове две дивне збирке. Како дође до њих ? — Прилике ме наведоше. Ја видим да тебе пошљедња особито интересује. Хајде, дакле, буди стрпљив да ти најприје о њој причам. Године 1870. допаде ми у Одесу из Петрограда познато дјело, у двије дебеле књиге, московскога слависта Н. А. Попова «Росс1л и Сербга". 1*