Otadžbina

4

БОГИШИЋ0ВЕ ЗБИРКЕ

Дјело ми посла царска руска академија наука с молбом да, расмотрив га, напишем о њему оцјену, пошто је гхисац ступио у натјечај на Уваровску премију, којом академија рукује. Колико ми је год, т аЈЈгШ'ас1о, био пријатан тај почасни академијин налог. он ми ипак дође у тако незгодно доба, да незгодније није могло бити, јер то бијаху управ први мјесеци мога проФесорства. Лако ће ти бити замислити каква је изванредна напрезања требало нову проФесору новог предмета, у новом језику, у новој средини, да би савладао потешкоће. које су потјецале и из тих неуклоњивих Факата Пресуди сада је ли таквоме проФесору могућно било, да уза све то, натоварује на се нове послове, који би још више отешчали незгоде његова положаја ! Не треба ни да ти напомињем да је предмет названога дјела био посве изван моје научне струке. По све је дакле нриродно било да, захваливши седубоко академији за указану ми почаст, на основи наведених Факата, отклоним извршење налога. Без даљега размишљања ја одмах и саставих писмо у томе смислу. Али чуј биједе! Неки моји другови проФесори, дознав о мојој намјери, навалише на мене да не одбијам налога, јер би, рекоше, то била увреда за академију, т. ј. за највишу научну инстанцију у царевини, јер би се тиме и универзитету замјерио итд. Све те и друге аргументе закључише тиме да, ако за сада времена немам за тај посао, да пишем академији да ми нродужи рок. Узалуд сам се ја бранио, збунише ме. Морадох пристати на последњи предлог. Једино ми још уздање бијаше да академија неће пристати на одгађање. Али се преварих! Академија, на моје велико чудо, даде ми времена колико ми год устреба. И тако ти, брате мој, упадох у мишоловку. Јесени о празницима одох послом у Петроград. Пошто већ. не зиам ни сам кано, постадох академијин критичар, промислих да би могло бити корисно за предмет, кад би уза оцјену изашла једна руковет неизданих до