Pastir

70

његово! ћелиш проживи до саме смрти имаГући потпуну услугу и надгледање од сина свог св. Саве. (1200 год. по хр.) Трудећи се овако за благо и корист свете цркве и ови тели св. Сава брзо заслужи, да му врат1а понуде настогатељетво над светим хиландарским монастиром, кош Ге и иодигла из развалина подашна рука његова родитеља. Но Сава почне одбиГати ту почаст и молити их, да га оставе у реду остале вратГе . „Ха се бошм те почасти, говораше он у себи, гер нико ниГе тако изложен опасности као старешина сваки, нарочито монастирски. Док сам у реду с осталима, на сваком кораку могу ми људи чинити примедбе, коГе ме исправљагу, упућуГу к животу вечном. Као старешина већ то не могу имати. Окружен с 1 едне стране ласкањем евошх млађих, коги ми нигда не смеГу нриметити мо1е слабости а уздигнут с друге стране на чин, кош нема никакве ограничености, никакве одговорности, лако могу по слабости срца и грешне природе људеке пасти у самовољство, те тако применити себи оне речи геванђелеке: и перкш кг>д^т2 послћдни (Мат. XX 16).“ Но када му ирота Домети1е примети, да то од њега захтева потреба цркве хиландарске и да он као геромонах, коме Ге основ живота поелушност, не сме одбацити предлог саборни, св. Сава се склони те прими настогатељство, но одмах натшше и устав вратш , да тиме ограничи и своту вољу и избави душу од оне ногрешке, у коту би могла пасти не иматући над собом границе. Ево неколнко речн као извод из тог устава: „Преподобни и богоносни оци наши оставише свет по речма Господа: иже, хоф«Т 2 по лтнћ ити, дд шткержетсд секс и козлтета кргсга скои и по лтнк грАДСта. ПодвнзаваГући се у испуњењу заповести христових они се дан и ноћ бринуше о спасењу своте душе; с добром вољом триеше страдања и оскудице; за лубав његову разапињаше и морише себе послушношћу и одречењем од евоте воље. И Га грешни Сава ноеледњи од евиГу монаха, молим вас љубазни о ХрисН, духовна браћо моГа и оцн, да1 да нођемо стопама оних купаца, кош