Pastir

118

су све то знали пре, али им сада памет беше помрчала, па не знадоше. Бог, кош зна све, знао 1 е, да су се Адам и Ева сакрили, као и то зашто су се сакрили, па их опет ниГе одмах изобличио. Он жељаше, да они сами иризнаду свог хрђав ноступак и да се покаГу, иа зато и запита Адама: Адаме! где с и ? Адам тек тада познаде, да се од Бога сакрити не може па се и одазва овим речма: „1а чух да ти идеш по ра1у, па се уплаши; а го сам, па зато се и сакри.“ Тако дакле Адам не призна, да Ге престунио вољу божту. Он сакри то, да Ге згрешио, а Богу одговара да се криГе зато, што Ге го. Но милосрдни Господ и овде не изобличи Адама: он хтеде да Адам искрено призна сво1 грех, иа зато га пита даље: „Ко ти каза то, да си наг? Да л’ ти ниси окусио од забрањеног плода?“ Адам виде, да од Бога кривицу сакрити не може и да 1е мора признати. Овде му ге требало припасти на молитву и тражити оироитиа. Но срце његово већ беше норемећено и не осећаше оне пређашње љубави према саздадатељу. Адам хтеде да пребаци свосу кривицу на другога. Он заиоче да криви за сво! грех своГу жену , па и самога Бога, кош му Ге даде „Жена, ко1у си ми ти дао, донесе ми тог воћа са забрањеног дрвета, и 1а Гедох“ рече он. Овим он доказа, да и срце његово беше тако исто покварено као што му 1 е и помућена намет. Хер иоче да криви жену сво1у нретурагући свогу кривицу на њу, па унеколико и на самог Бога. — Тада се Господ обраћа к жени и пита: А ти шта си урадила? Жена ио примеру свога мужа ночне и сама да баца свогу кривицу на другога, па зато и одговора: „Зми1а ме превари, и Га Гедох.“ Тако грех уђе у душу првих људи, одузе 101 енокоштво и срећу, усели у њу стид и страх, исквари те, помрча у њог образ божиш и од чисте и свете учини нечисту, грешну.