Pastir

119

С Жнвот и радња св. Саве ПРВОГ АРХИ1ЕПИСКОПА СРПСКОГ. (Наотавак.) Поука ова св. Саве имађаше те красне последице, што се папска намера о завођењу вере латинске у Србиш осу1ети а нзмеђу браће прекратише распре и наста мир и слога. Поживевши неко време у Студеници ов. Сава напише устав и за ову овителћ , иа одатле опет отпутуГе у Хиландар, где су га вратш жудно ишчекивала. Одавде он често одлазаше у Карегеку свсиу ћелигу ради усамљене молитве и душевног усредсређења. Потребе светогорске принуде ев. Саву, да отиде у Цариград до Цара и Патршарха. Цариградом беГаху онда овладали Латини а Цар и ПатриГарах становаху у Никеш. Цар Тодор Ласкар беше нриГатељ владалачке породице срнске, 1ер Ге ћерка његова била за Радославом, синовцем св. Саве, на и ово Ге Гедан епоредни узрок, пгго Цар нрими св. Саву ласкаво и испуни све, што ова! тражаше за св. Гору, Видевши овако добро расноложење царско, он покуша не би ли могао том прнликом учинити што и за Србшу. Србша не имађаше своГе [еиископе, и ово сад потражи св. Сава од Цара и ПатриГарха. „Помислите — говораше им св. Сава — какво Ге жалосно српско стадо, кад не познаге гласа свога пастира? Оно в^житл шгх ниш, икш н« знлетг чг(жлго гллсл. Датге Србима таквог пастира, да окцу скоа гллшлегх по имени и окцм по нели идгНа, икш кћддтг гллсх вгш, (1оан 10. 3—5) гер тек тако могу се очекивати од њега достоши плодови.“ Цар Тодор радо одобри оваг предлог, но у исти мах рече: „хоћу да ми ти избереш лице, коге би се и мени допало и коге би заиста било достогно за та! позив.“ Св. Сава извођаше све своге другове редом. Но Цар му примети: „Све 1е друштво твоГе добро; но ти си опет над њима,