Pastir

168

у Русиш, ГрчкоГ, па и на острову Хадхи; 1 ер у свима тим странама нема нигедног богословског училншта, у коме не би било одељење философско . Но да не би овакви докази били слаби према оном уобичагеном код нас говору: „што важи за Гедан свет при извесним условима, то за други свет при другим условима нема важности,“ ми ћемо се постарати да решимо ово иитање, бацивши кратки поглед на значаГ фило С0Фи1е у радњи хришћанске просвете у опште, или на одношаГ философског образовања нрема богословском. С одговором на ово питање ми ћемо одговорити и на оно прво. I. Први ге и наГглавниш задатак хришћанског образовања, да просвети ум човечиш истином, ко'ш мора пити основ духовне радње сваког хришћанина. Другим речма: задатак таа састош се у овоме: хришћанско образовање треба да да човеку истинско знање о врховном узроку свега, што постош, о ирироди и значагу човека, као и о том, како се према њему и целоме свету односи творац његовог бића — Бог. Нема сумње, да овом задатку може потпуно одговорити само хришћанско богословље као наука, ко!а Ге основана на тврдом и неногрешивом начелу божанственог откровења. Разум човечиш са свошм науком ниае кадар да задовољи потпуно ову потребу људске природе, па ма он и не хтео да призна то. Ни1една ФилосоФиГа, ншедна ФилосоФска система, ма колико да их Ге било, нше могла доирети до те прве основе, а камоли похвалити се, да Ге у томе надмашила богословске положне истине, основане на откровењу. Тер свака од њих, поред ирекрасних и дивних мисли, кад се говори о поменутим предметима, имала ае и имаће смесу заблуда са истинама. Но наука хришћанског богословља, ако Ге само верна своме начелу и характеру, изузета 1е свагда од тих случаТних недостатака , кошма Ге забележена судба готово свшу