Pastir

2 48 кривце, ви судите и смрти иреда1ете невине! У место да се и сами поклоните истинскоме Богу, ви казните оне, што познагу правог Бога и клањагу му се! И шта хоћете ви тим? Хоћете да зауставите истину и да приморате људе, да се клањагу лажи? Зар не видите, какви су ваши богови?! Изађите Гедном из те заблуде и познахте Исуса , вожт силу и воо/ст премудростд, па измените онакав грозни указ против хришћана и придружите се и сами к њима, ако вам Је мило иаше спасење!“ Кад ово изговори св. Ђорђе, сви се зачудише и у чуду упреше очи у цара. Цар сеђаше у чудног замишљености и с уздркталим гласом пружи ирст на 1едног од кнезова свошх, по имену Магнентша, и рече, да ступи у разговор са св. Ђорђем. Магнентше дозове светитеља преда се и ночне љутито с њим овакав разговор: М. Ко те узбуни , да тако дрзновено и слободно смеш говорити пред нама? Г. Истина. М. А шта 1е то истина? Г. Истина ге сам Исус Христос, кога ви гоните. М. Дакле си и ти Гедан од његових последника? Г. Слуга сам Исусу моме, на њега сву наду мо1у полажем, и ради њега усудих се стати овако дрзновено и говорити с вама. Слушагући такав смели одговор, Диоклитиган иредузе непосредно разговор с Ђорђем. Познао сам 1а одавно твогу снагу и Гунаштво, — говораше од прилике Диоклитшан па зато сам те тако рано и уздигао пред многима. И данас, кад чугем такву дрзост твогу, шш не могу да омрзнем на те, већ те све Геднако волим, све Геднако љубим као и пре. Па зато у место каштиге, коГу би ти требало сад одмах изрећи, 1а те као отац саветуГем, да се размислиш о себи и свогог судбини. Помисли, да ти не ћеш ни учему успети, ако тим трагом ишао будеш, осем што ћеш пасти у неми-