Pastir

247

таца.“ Веру^ући, да 1 е ово истина, ДиоклитиГан букне осветом на хришћане и изда указ, да ове убта1у, где их год нађу у његовог великоГ и пространо! царевини. Те тако се почне силно гонење хришћана.- њих убиГаху, вешаху, тамањаху свакогаким средствима. И у ово несрећно за хришћане време живљаше у римско! В01сци чудан и племенит вошик христов, свети Ђорђе. Он беше родом из Кападошне од хришћанских родитеља. Врло рано оставши без оца (отац му 1 е погинуо, што но указу царском нс одступи од вере христове) св. Ђорђе онако негачак пређе с машом свогом у Палестину; Гер му ма 1 ка беше из Палестине и имађаше тамо богато имање. Но кад Ђорђе беше порастао, њега заиишу н узму у царске воВ нике. Васпитан у духу хришћанском нод надзором сво1е маГке, а нри том здрав, дичан и илеменит, он за кратко време нрође у воГсци све ниже редове службе и у 2С • то1 години свогог већ беше пуковник у вогсци царевоћ Гледахући, шта се ради схришћанима и кавав се неправедни суд изричс над њима, св. Ђорђе спремаше се, да изађе на суирот таквим бешчовечним поступцима њиховим, но скриваше сво1е негодовање због маше, коГа га као гединца сина свог матерински мољаше, да се претрии, док она склоии очи или падне као мученица за веру. А кад ово дочека, он учини ире свега распоред са свошм огромним имањем и с множином робова, коге по ондашњем обичагу имађаху и његови родитељи. Имање раздели он кљасту и убогу, а робове % пусти у слободу. И после овог, трсћег дана, кад беше цар сабрао мноштво великаша и придворника евошх, да се с њима саветуГе, како би се стало на пут распрострањењу хришћанства и измислиле нове муке, од кошх би се могли поплашити ти неустрашиви хришћани, — св. Ђорђе улети на Геданпут у таГ сабор, стане пред самога цара и почне му говорити: „Докле ћеш, о царе, ти и с тобом твош кнсзови и саветиици бити у такво 1 заблуди? У место правде ви досуђуГете ненравду; уместо.да осуђугете