Pastir

245

стреле, па 1урише на кућу Варигагову, развале ограду око кј ће, и уђу у авлигу. Варигаг стагаше на чардаку са свогим сином. Народ повиче изгласа: „даг сина боговима,“ а ова! им дрзновено одговорн: „ако су они богови и ако заиста хоће мога сина, то нек нареде Геднога од њих, па нек дође и нек узме мога сина; што се ви у то уплећете ?“ Но у место одговора разГарен народ кидише, те обори чардак, на коме ВариГаг са сином стагаше, па убиге и оца и сина. И ово бегаху први руски мученици, коги падоше у борби за веру христову. Њих Ге руска црква доцнте признала за мученике и придружила к брогу светитељском. Њих убише. Но има људи, кош се не даду убити, и кош тек онда оживе, кад ногину. Њих васкршава потон>е покољење разносећи и остваругући њихове мисли, њихова начела. Па тако Ге било и са ова два хришћанина. Њих убише телесно, али душевно убити не могоше! хер мисао, коху они иустише у народ, не могаше да се утамани, већ шта више но смрти њиховох оживе Гош снажнте и боље. Дуго н за много ниси могао чути други говор међу кигевским незнабошцима до говор о смрти ВарГага и његова сина. Где се год састану двошца, одмгх би Гедан другог занитали: „ама, чу ли ти што рече Варшаг о нашим боговима? Нека , вели , они дођу, ако су богови па нек узму мога сина“. „Беше ли ти, кад погибе ВариГаг, — говораху опет други — и Геси ли чуо, да он назва наше богове — дрветом, коге, вели, данас 1есте, а сутра иструли.“ И оваква и овим подобна исиитивања морала су их природно наводити на мисао, да претресу мало боље своха веровања, да се ноеумњаГу о њима и да изнесу на среду питање: да ли одиста то нису лажнн богови; да ли они зацело хоће крви људске; да ли ВариГаг нема нраво, што рече: „Гедан хе Бог на небу, кош 1е све па и вас створио, и коме сте ви дужни служити, а не тим кнповима.“ Сад им и то дође на памет, што Ге Олга већ примила нову веру, а Олгу