Pastir

246

сматраху за врло умну и даљновидну кнегињу, па се и над тим забринуше, говорећи: „ни1е то без узрока, кад већ и умна кнегиња Олга оставља нашу веру, а прима веру христову.« (Наставиће се.)

Св. ђорђе велнкошученнк. Свети Ђорђе живљаше у то доба, кад управљаше великим римским царством безбожни цар Диоклити1ан. Ова1 цар страшно беше наклоњен незнабошко! вери, гер му ова допушташе, да живи по СВ 0101 развратно! вољи, а понреко и грозно гледаше на веру христову, коГа се ниГе стидела, да изобличава и царске пороке. КлањаГући се од свег срца кипу своме Аполону, он вероваше у њега, као у живога Бога, кош му дели срећу и несрећу. Па зато ни Гедан знатниш и већи посао нити ге започињао ни свршавао, док се ни1е обратио за савет томе богу своме Аполону. И Аполон имађаше то свогство, да му на питања његова свагда одговори; Гер то беше вешто начињен кип, кош 1е имао велику шунљину, и у когу се свагда у време богомоље скриваху жрцеви, те устима кипа прорицаху и одговараху на људска питања. Догоди се, да гедном запита Диоклитшан оваГ кип, да ли Ге добар таГ и таГ дан, у КОГИ он мисли поставити основ ГедноГ повеликог згради; 1ер они вероваху да и дани неки могу бити срећни а други несрећни. Но на питање своГе не добиГе одговора. Жрцеви беГаху тим наумили, да доскоче хришћанима, почем та нова вера, кога проповедаше вескрвну жртву, умаљаваше им нриходе, па им се тога ради не допадаше. Зато се договоре, да овом приликом не улазе у кип и не одговараГу од стране овога цару. Цар не знаГући ништа о свему овом и дивећи се таквом нечувеном догађаГу, дозове жрцеве и занита их о узроку. Ови му на то одговоре: „Гест, неће наш бог да ти даге одговора, гер ге љутит на те зато, што наиушташ, да се умножава секта хришћанска, кога ге из основа иротивна вери наших прао-