Pastir

282

Владимиру. Хедно само беше, што му не изађе по срцу. Мухамед Ге родом из Ази1е, па у тамошњоГ топлог клими шкодљиво беше употребљавати вино, те због тога он забрани своГим последницима пити вина. Владимир кад ово чу, не даде више ни говорити. „Идите, — рече он посланицима мухамедовским — откуда сте и дошли. Код нас у Русиш без пића нема весеља ни живота (Руси веселве питв — мбг не неможемЂ безЂ того житв)." И овим речма испрати он мухамедовце. После тога дођу к њему римокатолици и отпочну сво1у понуду: „нас 1е оправио к теби Папа наш и рекао, да ти оваГ поздрав донесемо: земља твоГа, као што Ге и наша земља; но вера ваша не наличе на веру нашу; гер Ге вера наша светлост а ваша мрак. Ми служимо Богу, кош Ге створио и небо и земљу и звезде и месец и вспкое дихаше, а ви служите простом дрвету — кипу.“ Владимир их запита, да му кажу, у чему 1е вера њихова. Посланици Рима бехаху људи хитри, вешти и обазриви. Они знађаху ући свакоме у вољу ради свошх далеких цељи. Они су без сумње морали дознати, шта се Владимиру допадало од оних предлога. што му предлагаху мухамедовци и шта му се напротив нше могло допасти. И знагући, да Владимир не прима никакву стегу, што се тиче гела и пића, они не хтедоше на ирви мах плашити га оним уздржањем, какво захтева вера христова од свакога последника њеног, већ му рекнуовако: „истина 1е, да и наша вера хоће неког уздржања, али опет по мери снаге свакога. А у осталом и онац кош тпе и Геде , нше то и 1еде у славу вожту — заврше они речма апостола Павла. Владимир помисли-помисли, па им одговори : „Идите, —вели свошм кућама, наши очеви нису отуда веру примали.“ (Наотавиће се.) Св. ђорђе великомученик. (Свршетак.) И заиста ми видимо св. Ђорђа и од ове муке избављена, спасена. На њега изнова виче Диоклитшан, изнова