Pastir

283

сакупља сабор и у сабору пита и заклиње Ђорђа, да му каже, котм силом, каквом ли мађиском вештином он спасава себе од таквих мука, ко1е надмашу1у људску природу. Но од уста св. Ђорђа он могаше чути свагда Гедан — те — Гедан одговор : „именом Исуса распетог добигам сиасење; гер он 1 е рекао свошм последницима, да и влакно с главе њихове неће опасти без воље његове.“ Сумња1ући се, да Ге заповест његова у свему као што треба испуњавата, ДиоклитиГан измисли сад такво МЈ чење за Ђорђа, коге би се извршило пред његовим очима. Нареди , да се донесу говоздене чизме, да се одоздо испробадаГу клинцима , да се усигаГу , па надену Ђорђу на ноге. И заповест царска би на мах извршена. Св. Ђорђе само ово изговори: „укрепи, Господе, дух мог , да у мисли на те и на тво1е муке трпељиво издржим и ово искушење.“ Па затим пружи ноге у усиГану обућу. Горећи тако с ногу он гораше срцем и душом према свом позиву, према знача1у и опредељењу своме. Г1а зато у мукама овим говораше 1ош силниге, шш Гаче и снажниГе против злобе и неправде цареве. „Безумниче! — говораше цару — зар ти мислиш, да мучењем примораш верног слугу Исусова, да се одрече Господа и саздатеља свога ? То ли 1е оруђе, когим се побеђава истина, кошм се одузимљу људма убеђења? Не бошм се га оних, кош су кадри , да погубе само тело: Га се бошм онога, кош може погубити и тело и душу.“ 1ош хтеде свети Ђорђе говорити, но Диоклитшан ускипе у гњеву и нареди, те га дочепаше и изведоше на пмацу, па тукоше дуго и за много волугским жилама, питагући га и ругаГући му се: „хоћеш ли опет да говориш с царем, да се онако понашаш и да будеш продржљив премањему.“ Затим га онако измучена и испребшана баце у тамницу. Но кад свети Ђорђе, укрепљен духом христовим, наскоро оздрави и опет започе, да разноси своге мисли, сво1а убеђења према распетом, Диоклитшан изнова сазва своге вели-