Pastir

284

каше и питаше их, да ли му не би умели што казати о тако несхватљивом узроку. На то ће рећи 1едан од њих , по имену Магнентте: „то ништа ниге, о царе, већ опсена. Ти имаш у свом царству знатног мађионика ТанасиГа. Доведи га и препоручи, нека уђе у траг томе делу.“ И цар дозва ТанасиГа, па му рече: „или ми пронађи ташу, или гледаГ, да шпецигама каквим уклониш Ђорђа с овог света.“ ТанасиГе с наГвећом услугом извади из џепа два стакленцета, напуњена неком течношћу, и пруживши Гедно цару рече: „ако хоћеш, да се сва лаж Ђорђева испољи, то нек попиГе ово стакленце.“ Свети Ђорђе попи и 1едно друго. На прво рече: и вћси покинј(к)тса ш ишни ткошх. А на друго: и дцк что смертно исппогз, не кредитх и\2. ГледаГући ово чудо и сам Танасиге паде на колена пред светог Ђорђа и признаде Исуса за Бога истиног и правог, молећи у исто време св. мученика, да му опрости грехове, ко1е он учини у заблуди и незнању своме. К овоме се придружише и многи из гомиле нлрода. Но Диоклитшан и опет не попусти. Запретивши узруГаном свету, да ућути, он рече: „видите ли, људи, пакост, злобу и досетљивост ових мађионика! Неверан оваГ ТанасиГе, помажући другом мађионику, кош Ге као и он, превари ме и место отрова даде му друго нешто да попиГе.“ Ово говорећи заповеди одмах, те Танасша без икаквог даљег испитивања и истраживања одведоше на губилиште и мачем главу му одсекоше, а светога Ђорђа у тешке окове метнуше и у тамницу затворише, докле цар измисли, каквом ће га муком уморити. Заповеђено беше не пуштати к св. Ђорђу никога, и свакога оног сматраше за царскога противника, кош би се после ове заиовести усудио отићи до Ђорђа и слушати његову науку. Многи стражари тамнички па и неки орач Гликерше, кош не могаше одржати ову царску заповест, падоше као жртва за преданост своГу к св. Ђорђу. Међутим цар дозвав к себи верног саветника свог Магнентша Антипата учини договор, да се одреди сутра-дан