Pastir

394

коГе су Срби 1ош у У11. веку доби1али прве сво1е наставнике и учитеље у вери. Дакле 1е у црквеним делима Срби1а више зависила од Рима него од Византме, а у гедно време млађана црква српска зависила 1е и од бугарске. Српски кнежеви (као на пр. Михаило Вошсављевић 1050. год.) више су пута и сами признавали власт римских првосвештеника над собом, с њима се договарали и од њих добигали титулу краљева српских. Папа ГригориГе VII. назове кнеза српског Михаила не само краљем но и сином, што гедно без другога нме могућно било ни помислити, особито папи, кош се ненрестано тешио тиме и надао, да му Србма неће измаћи из шака. Главни пастир српске цркве, архихеписког барски (или ативарски) , зависио Ге од Рима и отуд добтао палиГум (неопходан знак сваког архтепископа, налик на омоФор у православног цркви). Њему су потчињени били сви Гепископи у Србиш и Албаниш а осем тога и све духовенство грчко или словенство (као што пише папа Александар II.) т. ге православно. Од Рима зависили су такође и архтепискони пола талтанских пола словенских вароши: Дубровника и Сплета, и по сво! прилици они су имали утица1 и на цркву босанску. У средини Србме био ге само 1 едан гепископ, кош ге имао столицу у РашкоГ, старог престоници великог жунана српског Немање I. и гепископ таГ, као што нам се чини, био Ге православне вере. Премда се не може поуздано рећи, да ге унутрашњи део Србте у црквеним делима зависио од Цариграда , а приморге од римпапе, опет нема сумње, да ге на гадранскозг мору имао утицага више Рим, а унутра у срско! земљи — Грци и Бугари. У осталом положаГ и стање српске цркве тога доба било 1 е такво. да нтедна од поменутих, ни римска ни источна, нте могла обгавити сво1е право на њу. Одво1еност та од осталих доводи нас у сумњу, те не знамо, да ли 1е у X. и XI, веку срнска дрква била нравославна или католичка.